O računarskom razmisljanju

 Pojam „računarsko razmišljanje“ zapravo je bukavalan prevod pojma ,,Computational Thinking“ koji je prvi put upotrebio S. Papert davne 1980. godine. Pojam je vremenom menjao značenja i definisan je na različite načine. Danas se najčeće citira sledeća definicija ovog pojma:

,,Computational Thinking is the thought processes involved in formulating problems and their solutions so that the solutions are represented in a form that can be effectively carried out by an information-processing agent.''

Uzimajući ovu definiciju kao osnovu, možemo reći da se pod računarskim razmišljanjem podrazumevaju procesi razmišljanja koji se dešavaju tokom formulisanja problema i pronalaženja rešenja za njih, kao i načini njihovog prezentovanja u formi u koja omogućava njihovo rešavanje od strane računara.

U osnovi računarskog razmišljanja nalaze se dva procesa:

• Algoritamsko razmišljanje, odnosno razmišljanje o koracima koji su potrebni za rešavanje kompleksnog problema i
• Кodiranje, odnosno korišćenje poznavanja nekog programskog jezika (koji može biti prikazan i uprošćen vizuelizacijom kroz dogovorene simble, odnosno kraće vizuelne naredbe) kako bi se računaru ili programiranoj mašini (robotu) „na jeziku koji razume“ naložilo da reši neki problem.

Programiranje treba razlikovati od kodiranja. Programiranje je širi pojam i u sebi obuhvata procese razmišljanja i rešavanja problema, stvaranja algoritma i pisanje koda kako bi problem bio rešiv od strane računara i prilagođen korisnicima programa.

Кroz igre i aktivnosti za razvoj računarskog razmišljanja praktikuju se koncepti u kojima se rešavaju kompleksni problemi primenjujući:

• Logičko razmišljanje (uočavanje veza i posledica, predviđanje i zaključivanje)
• Algoritamsko razmišljanje (tačan opis koraka za rešavanje nekog problema)
• Apstraktno razmišljanje (izdvajanje nekih osobina i svojstava predmeta od samih predmeta i razumevanje apstraktnog pojma koji je izdvojen od nečega konkretnog za šta je vezan).
• Кritičko razmišljanje i evaluaciju (analiza, procena, vrednovanje, otkrivanje i otklanjanje grešaka)
• Analizu i dekompoziciju (razlaganje problema na manje delove)
• Analogiju (uočavanje sličnosti, razlika i obrazaca)
• Generalizaciju (logičku operaciju kojom se, na osnovu posmatranja ograničenog broja delova neke klase, dolazi do uopštene tvrdnje, pojma ili zaključka koji važi za sve pripadnike te klase; prelaz sa konkretnog i pojedinačnog ka opštem - ovo je deci predškolskog uzrasta veoma teško).